Sačekajte minut!“
Živeo jednom jedan čovek koji je ceo život radio i sakupljao novac. Kada je reč bila o finansijama, nije mu bilo ravnog u škrtosti. Voleo je novac više od svega na svetu i nedugo pre smrti rekao je svojoj ženi:
„Kad umrem, želim da sav moj novac staviš u kovčeg zajedno sa mnom. Hoću da ga ponesem sa sobom na onaj svet.“
Ponavljao je to iznova i iznova, sve dok nije dobio obećanje od svoje žene da će to učinit
Došao je taj dan, i on je preminuo. Na sahrani je ležao u kovčegu, žena je sedela pored njega, sva u crnini, a pored nje je sedela njena najbolja prijateljica.
Kada je ceremonija oproštaja bila završena i kada su počeli da zatvaraju poklopac kovčega, žena je ustala i rekla:
„Sačekajte minut!“
U rukama je držala kutiju od cipela. Prišla je kovčegu i stavila kutiju unutra. Zatim su zatvorili kovčeg i odneli ga.
Njena prijateljica je šokirano upitala:
„Nadam se da nisi poludela i da nisi stvarno stavila sav novac sa tim starim škrcem?“
Žena je odgovorila:
„Da, stavila sam novac unutra, kao što sam mu i obećala. Ja sam pravedna hrišćanka i ne mogu da lažem. Obećala sam da ću sav njegov novac staviti u kovčeg s njim.“
„Hoćeš da kažeš da si stavila svaki poslednji cent u kovčeg?“ – upitala je zapanjeno njena prijateljica.
„Naravno,“ – odgovorila je udovica, – „sakupila sam sav novac, stavila ga na svoj račun, a njemu sam ispisala ček na celokupan iznos.“
